Dijabetes je poremećaj glukoze u krvi, poznatiji kao šećer u krvi. Glukoza je neophodna za zdravlje jer je glavni izvor energijećelijama koje grade mišiće i tkivo.Glukoza je glavno gorivo organizmu. Ako imate dijabetes, bilo koji, to znači da imate previše gčukoze u krvi, što može dovesti do veoma ozbiljnih zdravstvenih problema.

Postoje dva oblika hroničnog dijabetesa:
dijabetes tipa 1 i dijabetes tipa 2.

Postoje i stanja povišenog šećera u krvi koji nije dijabetes i može da se vrati na normalu, odnosno gestacijski dijabetes i javlja se tokom trudnoće.

Simptomi variraju u odnosu na vrstu dijabetesa. AKo imate predijabetes ili gestacijski dijabetes, možda nećete ni imati simptome. Uobijačeni simptomi za dijabetes su:

• Povećana žeđ
• Često mokrenje
• Nekontrolisana glad
• Neobjašnjivo gubljenje težine
• Umor
• Mutan vid
• Sporo zarastanje rana
• Česte infekcije, kao što su infekcije na koži, desnima, vaginalne i infekcije bešike

Dijabetes tipa 1 može da se razvije u bilo kojo dobi, ali se najčešće javlja u detinjstvu ili adolescentskom dobu. Dijabetes tipa 2, najčešći tip, može da se dobijeu bilo kojoj dobi i obično se ože sprečiti.

Da biste razumeli dijabetes, prvo treba da shvatite kako normalno glukoza funkcioniše u telu.

Glukoza je osnovni izvir energije za ćelije koje garde mišiće i tkiva. Glukoza dolazi iz hrane koju jedete i iz jetre. Tokom varenja, šećer se apsorbuje u krv. Normalno bi bilo da onda šećer putuje u ćelije uz pomoć insulina.

Hormon insulin dolazi iz pankreasa, žlezde koja je smeštena iza stomaka. Kada jedete, pancreas izlučuje insulin u krvotok. insulin cirkuliše i ‘’otvara vrata’’ šećeru koji ulazi u ćelije. insulin snižava nivo šećera u krvotoku. Kada padne nivo šećera pada i nivo insulina koji luči pancreas.

Jetra sakuplja glukozu i proizvodi je. Ako neko vrme niste jeli jetra ispušta glukozu kak bi njen nivo u krvi bio normalan.

Uzroci dijabetesa tipa 1
Kod dijabetesa tipa 1, imuni sistem koji se normalno bori ptotiv loših bakterija ili virusa, u ovom slučaju napada i uništava ćelije koje proizvode insulin u pankerasu. Nakon toga ostajete sa veoma malo ili potpuno bez insulina. Umesto da se ugrađuje u ćelije, šećer se nagomilava u krvotoku.

Uzroci predijabetesa i dijabetesa tipa 2
Kod predijabetesa, koji može dovesti do dijabetesa tipa 2, i kod dijabetesa 2, ćelije opstaju immune na insulin,  a pancreas nije u stanju da napravi dovoljno insulina da se prevaziđe otpornost. Umesto da putuje u vaše ćelije, šećer se nagomilava u krvotoku. Još uvek se ne zna tačno zašto se ovo dešava, ali previše masti, naročito u predelu stomaka, kao i neaktivnost veoma su važni faktori.

Uzroci gestacijskog dijabetesa
U trudnoći posteljica proizvodi hormone koji održavaju trudnoću. Ti hormoni vaše ćelije čine otpornijim na insulin. Kako posteljica raste u drugom i trećem trimestru izlučuje više hormona, što insulina otežava posao.

U normalnim situacijama, pankreas reaguje tako što proizvodi više insulina kako bi se prevazišao problem. Međutim, ponekad pankreas jednostavno nije u stanju to da uradi. Kada se to desi premalo glukoze dospeva u vaše ćelije, a previše ostaje u krvi. To je gestacijski dijabtes.

Faktori rizika zavise od tipa dijabetesa. 

Faktori rizika za dijabetes tipa 1

Iako su tačno razlozi dijabetesa tipa 1 nepoznati, porodična istorija verovatno igra ulogu. Rizik se povećava ako nek od vaših roditelja ili braća i sestara ima dijabetes. Drugi rizici su recimo virusna oboljenja.

Faktori rizika za predijabetes i dijabetes tipa 2

I dalje se ne zna tačno zašto se kod ljudi razvija predijabetes i dijabetes tipa 2. Jedino je jasno da neki faktori povećavaju rizik, a to su:

• Težina. Što više masnog tkiva imate to su vaše ćelije više otporne na insulin.
• Fizička neaktivnost. Što ste manje aktivni rizik je veći. Fizička aktivnost vam pomaže da održavate težinu, koristi glukozu kao energiju a ćelije vam postaju sve osetljivije na insulin.
• Porodična istorija. Rizik je veći ako neko u vašoj bližoj porodici ima dijabetes tipa 2.
• Starost. Kako starite rizik se povećava, naročito posle 45. godine života. Najviše zbog toga što ljudi tada mnogo manje vežbaju, gube mišićnu masu i goje se. Međutim, u poslednje vreme dijabetes tipa 2 je sve češći kod dece, adolescenata i mladih ljudi.
• Gestacijski dijabetes. Ako dobijete gestacijski dijabetes u trudnoći, rizik da dobijete djabetes tipa 2 kasnije se povećava. Ako rodite bebu težu od 4 kilograma takođe se povećava rizik od dijabetesa 2.
• Sindrom policističnih jajnika. Za žene, policistični jajnici, često stanje koje se najčešće vidi po neredovnim ciklusima, preteranoj maljavosti i gojaznosti – povećava rizik od dijabetesa.

Druga stanja vezana za dijabetes:
• Visok krvni pritisak
• Visok nivo LDL holesterola (lošeg holesterola)
• Nizak nivo HDL, ili dobrog holesterola
• Visok nivo triglicerida, drugih masti u krvi

Kada se ova stanja – visok pritisak, viso nivo šećera u krvi i mast u krvi, dese zajedno sa gojaznošću, često uzrokuju otpornost na insulin.


Faktori rizika za gestacijski dijabetes

Gestacjski dijabetes se niže razviti kod bilo koje trudnice, ali sun eke žene u većem riziku od drugih. U faktore rizika spadaju:
• Starost. Žene starije od 25 godina su u većem riziku.
• Porodična ili lična istorija. Ako imate predijabetes rizik je veći, ili ako neko u porodici boluje od dijabetesa. Ako ste imali gestacijski dijabetes u prethodnoj trudnoći rizik je veći, kao i ako ste roditi veoma veliku bebu ili neobjašnjeno mrtvorođenče.
• Težina. Gojaznost pre trudnoće povećava rizik.

Ako sumnjate da imate dijabetes. Ako primetite bilo koje simptome, odmah idite kod lekara. Što se stanje pre dijagnostifikuje, lečćenje može ranije da počne.

Ako već imate dijabetes. Neophodno je da redovno idete na kontrolu i držite nivo šećera u krvi pod kontrolom.

Skoro trećina ljudi koja boluje od dijabetesa nije toga svesna.

Testovi za dijabetes tipa 1 i 2

• Test na hemoglobin (A1C). Ovim testom se utvrđuje nivo šećera u krvi u poslednjih dva do tri meseca. Meri se nivo šećera u krvi koji je zakačen za hemoglobin, protein sa kiseonikom u crvenim krvnim zrncima.
• Nasumičan test krvi. Vadi se krv u bilo koje vreme. Nije bitno kada ste jeli poslednji put.
• Test krv nakon posta. Uzima se krv nakon što niste jeli 24 sata.


Test za gestacijski dijabetes

Ovaj test je rutinski i preporučuje se da se radi između dvadesetčetvrte i dvadesetosme nedelje trudnoće, ili ranije ako imate visok rizik od gestacijskog dijabetesa.


Testovi za predijabetes

Primarni test na predijabetes je:
• Test na hemoglobin (A1C). Ovim testom se utvrđuje nivo šećera u krvi u poslednjih dva do tri meseca. Meri se nivo šećera u krvi koji je zakačen za hemoglobin, protein sa kiseonikom u crvenim krvnim zrncima.
• Test krvi nakon posta. Uzima se krv nakon što niste jeli 24 sata.
• Test na oralnu toleranciju na glukozu. Uzima se krv posle posta i pije glukozni rastvor. Nakon toga meri se nivo šećera u krvi.

Komplikacije zavise od toga koji dijabetes imate.

Komplikacije dijabetesa tipa 1 i 2

Kratkotrajne komplikacjie zahtevaju trenutnu negu. Ako se ne leče ova stanja mogu izazvati napade i padanja u komu.
• Visok nivo šećera u krvi (hiperglikemija). Nivo šećera može porasti iz raznih rzaloga, uključujući i prejedanje, bolest ili propuštanje uzimanja lekova.
• Povišen nivo ketona u urinu. Ako su ćelije gladne energije, organizam će početi da koristi masti. Ovim se proizvode otrovne kiseline, odnosno ketoni.
• Nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija). Nivo šećera može opasti iz mnogo razloga, kao što je preskakanje obroka ili zbog povećane fizičke aktivnosti. ipak, najčešći razlog su lekovi koji smanjuju nivo šećera.

Dugoročne komplikacije se razvijaju polako.
Što pre dobijete dijabetes i što ga manje kontrolišete, veći je rizik od komplikacija. Te komplikacije mogu biti veoma opasne, čak fatalne.

• Oboljenja krvnih sudova. Dijabetes u velikoj meri povećava rizik od raznih kardiovaskularnih oboljenja, uključujući i bolest koronarnih arterija sa bolovima u grudima (angina), srčani napad, infarct i sužavanje arterija (ateroskleroza). Ako imate dijabetes rizik od infarkta i srčanih oboljenja se duplo povećava.
• Oštećenje nerava (neuropatija). Previše šećera šteti zidove kapilara, naročito na na nogama. Ovo može izazvati peckanje, utrnuće i bolove koji uglavnom počinju od prstiju i šire se. Ako se ne leči možete izgubiti osećaj u ekstremitetima.
• Oštećenje bubrega (nefropatija). Bubrezi čiste krv od štetnih materija. Dijabetes može oštetiti ovaj delikatni sistem filtera. Ozbiljna šteta void do otkazivanja bubrega.
• Oštećenje očiju. Dijabetes mođže oštetiti krve sudove retine, što u najgorem slučaju može dovesti do slepila.
• Oštećenje stopala. Oštećenje nerava u stopalima void do loše cirkulacije što povećava rizik od drugih oboljenja. Ako se ne leči posekotine i žuljevi mogu se pretvoriti u ozbiljne infekcije. U najgorim slučajevima može biti potrebna i amputacija velikog prsta ili čak cele noge.
• Oboljenja kože i usta. Zbog dijabetesa koža je osetljivija na infekcije. Moguće su infekcije desni, naročito ako nemate dobru higijenu usta.
• Problemi sa kostima i zglobovima. Dijabetes u rizik dovodi kosti i zglobove od oboljenja kao što je osteoporoza.


Komplikacije gestacijskog dijabetesa

Većina žena koja oboli od gestacijskog dijabetesa rodi zdrave bebe. Međutima, ako se ne leči ili ne kontroliše nivo šećera u krvi može prouzrokovati probleme i vama i vašoj bebi. 

Komplikacije kod bebe:
• Preteran rast. Previše glukoze tera bebin pancreas da pravi više insulina. Zbog toga beba može previše da raste. Ako je beba prevelika, postoji opasnost da se zaglavi u porođajnom kanalu i mogu pretrpeti razne povrede.
• Nizak nivo šećera u krvi. Nekada, bebe majki koje sui male gestacijski dijabetes mogu razviti nizak nivo šećera u krvi ubro nakon orđenja, jer je njihova proizvodnja insulina velika. Često hranjenje i ponekad intravenozno unošenje glukoze vraća nivo šećera na normalan nivo.
• Problemi sa respiratornim organima. Ako je beba prevremeno rođena moguće je da će imati problema sa respiratornim organima, odnosno da će imati problema sa disanjem. Bebama koje imaju ovaj problem biće potrebna pomoć pri disanju dok im pluća ne ojačaju.
• Žutica. Žutica je javlja kada bebina jetra nije u stanju da razloži supstancu bilirubin koja bi trebalo da reciklira stara i oštećena crvena krvna zrnca. iako nije opasna, žuticu treba nadgledati.
• Dijabetes tipa 2 kasnije u životu. Bebe majki koje sui male gestacijski dijabetes imaju veći rizik od gojaznosti i razvijanja dijabetesa tipa 2 kasnije u životu.
• Smrt. Retko, gestacijski dijabetes može dovesti do bebine smrti pre ili ubrzo nakon rođenja.

Komplikacije kod vas:
• Preeklampsija. Ovo stanje rezultira visokim krvnim pritiskom i prevelikom količinom proteina u urinu. AKo se ne leči, preeklampsija može dovesti do ozbiljnih stanja, čak opasnih po život i za majku i za bebu.
• Naknadni gestacijski dijabetes. Ako ste jednom imali gestacijski dijabetes u trudnoći, veća je verovatnoća da ćete ga dobiti i u sledećoj. Takođe imate i veću mogučnost da dobijete i dijabetes tipa 2 kasnije u životu.

Komplikacije predijabetesa
Predijabetes se može razviti u dijabetes tipa 2.

Zavisno od toga koji dijabetes imate, motrenje nivoa šećera, insulin i oralni lekovi će biti deo vašeg lečenja. U nekim slučajevima potrebna je transplantacija pankreasa.

Bez obzira na to koji dijabetes imate neophodno je da se hranite zdravo, vežbate i održavate težinu, kako biste dijabetes držali pod kontrolom.

Lečenje za sve vrste dijabetesa

Veoma važan deo kontrolisanja svih vrsta dijabetesa jeste održavanje zdrave težine zdravom ishranom i vežbanjem:

• Zdrava ishrana.
Suprotno uvreženom mišljenju, ne postoji dijeta za dijabetičare. Nećete biti ograničeni na dosadnu, bezukusnu hranu. Umesto toga, treba da jedete mnogo voća, povrća i integralnih žitarica – hrane koja ima visoku nutritivnu vrednost a malo masti i kalorija – i manje hrane životinjskog porekla i slatkiša. U stvari to je odličan plan ishrane za celu porodicu. U redu je čak pojesti i nešto slatko, s vremena na vreme, ukoliko je isplanirano i usklađeno sa ostatkom ishrane.

• Fizička aktivnost.
Svima je potrebna redovna vežba. Vežbanjem se snižava nivo šećera u krvi tako što se šećer transportuje u ćelije gde se koristi kao energija. Vežbanjem se takođe povećava osetljivost na insulin, što znači da će vašem telu trebati manje insulina da transportuje šećer u ćelije. Nađite aktivnost koja vam odgovara – šetanje, plivanje ili vožnju biciklom. Najvažnije je da aktivnost postane deo vašeg svakodnevnog života. Neka vam cilj bude minimum 30 ili više minuta aerobnim vežbi više puta nedeljno. Ako niste bili aktivni neko vreme, počnite polako i povećavajte aktivnost.


Lečenje dijabetesa tipa 1 i 2

Lečenje dijabetesa 1 i 2 na prvom mestu podrazumeva kontrolu šećera u krvi zajedno sa insulinom, druge lekove ili i jedno i drugo.

Kontrola šećera u krvi. U zavisnosti od plana lečenja treba da kontrolišete nivo šećera u krvo nekoliko puta nedeljeno ili dnevno. Jedino ćete stalnom kontrolom držati šećer u normali.

- Insulin. Bilo kome sa dijabetesom tipa 1 neophodna je terapija insulinom da bi preživeo. Nekim ljudima sa dijabetesom tipa 2 je takođe neophodan insulin. Oralno uzimanje insulina nije rešenje jer se stomačni enzimi mešaju sa njim. Obično se insulin ubrizgava  iglom. Postoji i pumpa sa insulinom, veličine mobilnog telefona koja se nosi na telu. Cev iz pumpe je povezana kateterom koji je u vašem abdomenu. Pumpa je isprogramirana da ispušta insulin automatski.

- Oralni i drugi lekovi. Nekada se prepisuju i oralni lekovi. Oni stimulišu pancreas da proizvodi više insulina. Drugi lekovi sprečavaju proizvodnju i ispuštanje glukoze u jetru, što znači da će vam trebati manje insulina za prenos šećera u ćelije.

- Transplantacija. Kod nekih ljudi sa dijabetesom tipa 1 potrebna je transplantacija pankreasa. Ukoliko transplantacija pankreasa uspe terapija insulinom neće više biti potrebna. Međutim, ove operacije su veoma rizične i ne uspevaju uvek.


Lečenje gestacijskog dijabetesa

Da bi sačuvali zdravlje bebe i izbegli komplikacije prilikom porođaja neophodno je da kontrolišete nivo šećera u krvi. Osim što bi trebalo da se hranite zdravo i vežbate, biće potrebno da redovno kontrolišete nivo šećera u krvi a možda i da uzimate insulin.


Lečenje predijabetesa

Ak imate dijabetes, zdravim načinom života možete smanjiti nivo šećera u krvi do normale ili ga makar držati na minimumu. Održavanjem težine, vežbanjem i zdravom ishranom kontrolisaćete nivo šećera.  

Dijabetes tipa 1 se ne može sprečiti.
Međutim, zdravim načinom života može sprečiti razvoj predijabetesa, dijabetesa tipa 2 i gestacijskog dijabetesa.

• Hranite se zdravo. Birajte hranu koja ima malo masti i kalorija. Jedite voće, povrće i hranu sa integralnim zrnima. 
• Aktivirajte se fizički. Neka vam cilj bude makar 30 minuta neke fizičke aktivnosti dnevno. Šetajte, vo9zite bicikl, plivajte. Ako ne možete da izdržite 30 minuta, raspodelite u nekoliko delova u toku dana. 
• Skinite višak kilograma. Ako ste gojazni, čak iako izgubite samo 5% telesne težine smanjićete rizik od dijabetesa. Da biste zadržali težinu, naviknite se da se hranite zdravo i da vežbate. 

Nekada su i lekovi opcija, ali su promene u načinu života ključne.

Dijabetes je veoma ozbiljna bolest. Lečenje dijabetesa je celodnevna obaveza. Ali sve što radite vredi, jer pažljivim lečenjem možete značajno smanjiti rizik od drugih ozbiljnih oboljenja.

Stil života za sve dijabetese

Bez obzira na to koji dijabetes imate:
• Budite ozbiljni u lečenju. Naučite sve o dijabetesu. Jedite zdravo, aktivirajte se. Raspitujte se, redovno idite kod lekara i tražite pomoć kad god vam je potrebna. 
• Vodite računa o zubima. Zbog dijabetesa su vaše desnio setljivije. Redovno perite zube i čistite ih koncem najmanje dva puita dnevno. idite na konotrlu zuba makar dva puta godišnje, a odmah idite na kontrolu ako vam desni krvare ili su natečene.


Stil života za dijabetes tipa 1 i 2

• Nosite identifikaciju. Nosite sa sobom na primer narukvicu na kojoj piše da imate dijabetes. Nosite svoj pribor svuda sa sobom. Neka vaši najbliži znaju kako da ga koriste. 
• Idite na rutinske preglede kod lekara i pregledajte vid. To što idiete kod lekara zbog dijabetesa ne znači da treba da zaboravite rutinske preglede kao i preglede očiju. Na rutinskom pregledu ćete ustanoviti da li su se pojavile neke komplikacije od dijabetesa. Kod očnog ćete videti da li ima znakova oštećenja rožnjače, katarakte ili glaukoma.
• Čuvajte imunitet. Visok nivo šećera u krvi slabi imuni sistem. Vakcinišite se protiv gripa svake godine, a tetanus svakih 10 godina. Lekar će vam možda preporučiti još nešto. 
• Vodite računa o stopalima. Perite noge svakodnevno u mlakoj vodi. Brišite ih nežno, naročito između prstiju. Namažite ih kremom, ali ne između prstiju. Proverajvajte svaki dan da li imate žuljeve, posekotine, crvenilo ili otekline. Ako imate neku ranicu koja ne zarasta nekoliko dana, obavezno se obratite lekaru.
• Kontrolišite krvni pritisak i holesterol. Zdravom ishranom i redovnim vežbanjem na duge staze možete da kontrolišete visok krvni pritisak i holesteriol. U neki mslučajevima biće vam potrebni i lekovi. 
• Ako pušite, prestanite. Pušenje povećava rizik od raznih komplikacija vezanih za dijabetes, uključujući srčani napad, infarkt, oštećenje nerava i oboljenje bubrega. Pušači koji imaju dijabetes u tri puta su većoj opasnosti da umru od kardiovaskularnih oboljenja nego nepušači sa dijabetesom.
• Ako pijete alkohol, radite to umereno. Alkohol izaziva ili visok ili nizak nivo šećera u krvi, zavisno od toga koliko pijete i da li jedete u isto vreme. Ako pijete, radite to umereno i uvek jedite. Nemojte zaboraviti da račune kalorije pića u svoju dnevnu dozu kalorija. 
• Shvatite stres ozbiljno. Ako ste pod stresom lakše ćete iskočiti iz rutine. Ako ste dugo pod stresom vaše telo proizvodi hormon koji sprečava insulin da radi kako treba, što samo pogoršava stvari. Vodite računa, kontrolišite se, naučite da se opustite, spavajte dovoljno.  

Najvažnije od svega je da pozitivno razmišljate. Ako usvojite zdrave navike moći ćete da živite aktivan i ispunjen život sa dijabetesom.