Možete imati visok krvni pritisak (hipertenziju) godinama a da nemate nijedan simptom. Ukoliko ne kontrolišete visok pritisak rizik od izbiljnih oboljenja raste, uključujući srčani napad i infarkt.

Krvni pritrisak se određuje na osnovu količine krvi koje srce pumpa i količini otpora u arterijama. Što srce više pumpa, a arterije su uže, pritisak je viši. 

Visok krvni pritisak se obično razvija tokom mnogo godina i na kraju pogađa uglavnom sve ljude. Na sreću, visok krvni pritisak se lako oučava i jednom kada znate da ga imate možete preduzeti mere da ga kontrolišete. 

Većina ljudi sa visokim krvnim pritiskom nema simptome čak i kada je pritisak opasno visok.

Kod nekih ljudi se u ranoj fazi visokog pritiska javljaju tupe glavobolje, vrtoglavice ili krvarenje iz nosa, ali se uglavnom ovi simptomi ne pojavljuju dok god pritisak ne poraste do čak fatalnih granica.

Postoje dve vrste visokog krvnog pritiska.

Primarna (osnovna) hipertenzija
U 90 do 95% sluačjeva visokog krvnog pritiska kod odraslih uzrok se ne može naći. Ova vrsta visokog krvnog pritiska, koja se naziva primarna ili osnovna hipertenzija, razvija se postupno tokom mnogo godina.

Sekundarna hipertenzija 
Ostalih 5 do 10 procenata slučajeva cisokog krvnog pritiska uzrokovani su nekim stanjem. Ova vrsta visokog krvnog pritiska, ili sekundarne hipertenzije, pojavljuje se naglo i povećava pritisak mnogo više neko primarna hipertenzija. Razna stanja i lekovi dovode do sekundarne hipertenzije, kao što su:

• Bolest bubrega
• Tumori nadbubrežne žlezde
• Neke urođene srčane mane
• Određeni lekovi, kao što su kontraceptivne pilule, lekovi protiv prehlade, lekovi protiv nadimanja, lekovi protiv bolova koje uzimate bez recepta, kao i neki lekovi na recept
• Ilegalni narkotici kao što je kokain i amfetamin

Visok krvni pritisak ima mnogo faktora rizika. Na neke ne moežete da utičete. Faktori rizika uključuju:

• Starost. Rizik od visokog krvnog pritiska se povećava godinama. U srednjim godinama visok krvni pritisak je češći kod muškaraca. Kod žena se visok krvni pritisak pojavljuje uglavnom nakon menopauze.
• Porodična istorija. Visok krvni pritisak je nasledan.

Faktori rizika koje možete da kontrolišete:

• Gojaznost. Što ste teži treba vam više krvi kako bi kiseionik i hranljive materije dospeli do tkiva. Kako se povećava nivo krvi koji cirkuliše telom pritisak na arterije raste.
• Fizička neaktivnost. Ljudima koji su neaktivni srce kuca brže. Što srce kuca brže pritisak na arterije se povećava. Nedostatak fizičke aktivnosti povećava rizik od gojaznosti.
• Pušenje. Ne samo da pušenje odmah diže pritisak na određeno vreme, nego i hemikalije iz duvana oštećuju zidove arterija. Zbog toga se arterije sužavaju i povećava se krvni pritisak.
• Previše natrijuma u ishrani. Višak soli izaziva zadržavanje vode o organizmu što povećava krvni pritisak. 
• Premalo kalijuma u ishrani. Kalijum održava balans natrijuma u ćelijama. Ako ne unosite dovoljno kalijuma previše natrijuma ćete imati u krvi.
• Premalo vitamina D u ishrani. Još uvek nije sasvim sigurno da li premalo vitamiuna D u ishrani dovodi do visokog krvnog pritiska. istraživači misle da vitam D utiče na enzim koji proizvode bubrezi koji ima uticaj na pritisak. 
• Previše alkohola. Vremenom alkohol oštećuje srce. Čak i dva ili tri pića privremeno podižu pritisak, pošto telo proizvodi hormone koji ubrzavaju cirkulaciju i brzinu rada srca.
• Stres. Visok nivo stresa dovodi do privremenog ali dramatičnog dizanja krvnog pritiska. Ako se opuštate tako što jedete, pušite ili pijete alkohol, samo još više dižete pritisak.
• Neka hronična stanja. Neka hronična oboljenja povećavaju rizik od povišenog krvnog pritiska kao što je holesterol, dijabetes, bolest bubrega ili problemi u spavanju (otežano disanje). 

Nekada je i u trudnoći povišen krvni pritisak.

Iako je povišen krvni pritisak bolest odraslih, pojavljuje se i kod dece. Kod neke dece povišen krvni pritisak se javlja zbog problema sa bubrezima ili srcem. Ali za sve veći broj dece, loš stil života, kao što su nezdrava ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti, najviše doprinose visokom krvnom pritisku. 

Ako nemate simptome izuzetno visokog krvnog pritiska verovatno nema potrebe da samo zbog toga idete kod lekara. Pritisak će vam svakako izmeriti na redonoj kontroli.

Trebalo bi da merite pritisak makar na svake dve godine počev od dvadesete godine. Ako su vam dijagnostifikovali probleme sa pritiskom onda ćete dobiti savet da ga merite češće. Deci starijoj od tri godine se meri pritisak na redovnim kontrolama.

Ako ne idete redovno da se pregledate kod lekara a zabrinuti ste za svoj pritisak možete ga izmeriti u apotekama ili kod kuće, mada ti rezultati nisu najpouzdaniji.

Krvni pritisak se izražava sa dva broja. Prvi, ili gornji meri pritisak u arterijama kada srce kuca (sistolični pritisak). Drugi, niži, meri pritisak u arterijama između otkucaja (dijastolični pritisak).

Oba broja su veoma važna, ali nakon 50-te godine života sistolični pritisak je značajniji. Povišen sistolični pritisak i normalan dijastoličnije najčešći tip visokog klrvnog pritiska kod ljudi starijih od 50 godina.

Lekar će vam meriti pritisak u nekoliko nabvrata pre nego što dijagnostifikuje stanje. To je zato što se pritisak u toku dana menja, a nekad naročito kada posećujete lekara (previše ste uzbuđeni). Možda će lekar tražiti od avs da sami izmerite pritisak kod kuće, kako bi imali što više informacija. Na taj način možete otkrizti i maskiranu hipertenziju, stanje u kojem je pritisak niži nego obično kada posećujete lekara.

Ako imate bilo koji tip povišenog krvnog pritiska lekar će vam preporučiti rutinske testove, kao što je test urina, krvi ili EKG. Dalja testiranja obično nisu potrebna, makar na početku.
 

Preteran pritisak na zidove arterija zbog visokog pritiska šteti krvne sudove ali i ostale organe u telu. Što je pritisak veći i što duže traje šteta je veća.

Krvni pritisak koji se ne kontroliše može dovesti do:

• Oštećenja arterija. Arterije zadebljaju i otvrdnu (ateroskleroza) što može dovesti do srčanog napada, infarkta ili drugih komplikacija. 
• Aneurizma. Zbog povišenog krvnog pritiska krvni sudovi oslabljuju i nadimaju  i formira se aneurizma. Ako ona pukne može biti opasna po život.
• Prestanak rada srca. Da bi pumpalo dovoljno krvi u slučaju visokog krvnog pritiska srčani mišić otvrdne. Na kraju, otvrdnuti srčani mišić otežano pumpa dovoljno krvi, što dovodi do prestanka rada srca.
• Blokiran ili napukao krvni sud u mozgu. Visok krvni pritisak u arterijama dovodi do toga da mozak ili usporava dotok krvi ili krvni sudovi u mozgu pucaju, što dovodi do infarkta.
• Oslabljeni ili suženi krvni sudovi u bubrezima. U tom slučaju ovi oprgani ne rade pravilno.
• Odebljali, suženi ili pocepani krvni sudovi u očima. Rezultat ovog stanja može biti gubljenje vida.
• Metabolički sindrom. Ovo je više poremećaja metabolizma odjednom – uključujući povećanje obima struka, visok nivo triglicerida, nizak nivo dobrog holesterola, visok krvni pritisak i visak nivo insulina. Ako imate povišen krvni pritisak imate više verovatnoće da ćete imati metabolički sindrom. Što više komponenti sindroma imate u većem ste riziku da dobijete dijabetes, oboljenje srca ili infarkt.
• Problemi sa pamćenjem i razumevanjem. Nekontrolisan visok pritisak utiče na vašu koncetraciju i razmišljanje, da pamtite i učite.

* Iako je idealan pritisak 120/80 mm Hg ili niži, lekari nisu sigurni da li je neophodno da koristite lekovi da biste dostigli taj cilj.

Ako imate 80 ili više godina i veoma visok pritisak, lekar će vam postaviti cilj malo viši od 140/90 mm Hg.

Menjanjen načina života na duge staze možete uspešno kontrolisati krvni pritisak. Međutim, nekad ni promene u navikama nisu dovljne. Uz posebnu ishranu i vežbanje možda ćete morati da koristite i lekove za snižavanje pritiska. Koje člekove ćete piti zavisi od toga koliko vam je pritisak visok i da li imate neke druge zdravstvene probleme. 

Lekovi koji se najčešće koriste za tretiranje visokog krvnog pritiska:

- Diuretici. Diuretici, koje ponekad zovu ''vodenim pilulama'' su lekovi koji deluju na bubrege i izbacuju višak natrijuma i vode iz organizma.
- Beta blokatori. Ovi lekovi otvaraju krve sudove i smanjuju pritisak na srce.
- Angiotensin-converting enzyme (ACE) inhibitors. Ovi lekovi opuštaju krvne sudove tako što blokiraju hemikalije koje ih prirodno sužavaju.
- Angiotensin ili receptor blokatori. Ovi lekovi takođe opuštaju krve sudove, al itako što sprečavaju samu akciju, ne formiranje, prirodnih hemikalija koje sužavaju krven sudove.
- Blokatori kalcijuma. Ovi lekovi opuštaju mišiće krvnih sudova. Ne bi trebalo da jedete grejpfrut ako pijete ove lekve, jer se sok grejpfruta meša sa lekom na loš način.
- Inhibitori renina. Ovi lekovi smanjuju proizvodnju renina, enzima kojeg prave bubrezi koji povećava krvni pritisak. Još uvek se ispituje koji je način najbolji za primenu kod ljudi sa visokim pritiskom.

Ako ne uspevate da smanjite pritisak kombinacijom ovih lekova, moguće je da će vam lekar preporučiti sledeće:

• Alfa blokatori. Ovi lekovi smanjuju nervne impulse u krvnim sudovima čime se smanjuje sužavanje krvnih sudova.
• Alfa-beta blokatori. Osim što smanjuju nervne impulse u krvni msudovima alfa-beta blokatori usporavaju rad srca kako bi se smanjila količina krvi koja se pumpa kroz sudove.
• Agensi koji utiču na rad centralnog nervnog sistema. Ovim lekovima se sprečava da mozak signalizira nervnom sistemu da ubrza rad srca i suzi krvne sudove.
• Vasodilatori. Oni direktno deluju na mišiće u zidovima arterija tako što ihh sprečavaju da se stisnu i suze arterije.

Kada pritisak vratite pod kontrolu lekar će vam najverovatnije preporučiti da svakodnevno pijete aspirin kako bi se smanjio rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Lekar će vam najverovatnije prepisati kombinaciju slabijih lekova pre nego samo jedan lek koji je veoma jak. Najčešće kombinacija nekoliko slabijih lekova koji smanjuju pritisak efikasniji su nego samo jedan lek. Budite spremni da to da ćete morati isprobati nekoliko kombinacija pre nego što nađete onu koju vam najviše odgovara.

Rezistentna hipertenzija: Kada teško kontrolišete krvni pritisak

Ako vam je pritisak i dalje uporno visok iako ste pili najmanje tri različita tipa lekova, od kojih je jedan bio diuretik, moguće je da imate rezistentnu hipertenziju. To je visoki krvni pritisak koji ne reaguje na lečenje. Ljudi koji su uspeli da iskontrolišu pritisak, ali im je zato neophodna kombinacija od četiri različita leka takođe imaju rezistentnu hipertenziju.

Ako imate rezistentnu hipertenziju to ne znači da nikad nećete uspeti da smanjite pritisak. Ukoliko ustanovite zbog čega vam je pritisak uporno visok najverovatnije ćete uspeti i da nađete metod da ga smanjite. Moguće je da neko drugo stanje u organizmu uzrokuje visok pritisak, a da toga niste ni svesni, kao što je na primer problem sa disanjem u snu ili problemi sa bubrezima. U tom slučaju ćete morati biti mnogo odgovorniji u promenama loših životnih navika.

Lekar će ispitasti i kako lekovi koje trenutno uzimate utiču na vas, jer neki pogoršavaju stanje. Neki lekovi, kao i hrana i suplementi povećavaju pritisak ili sprečavaju lekove da rade. Budite iskreni kada razgovarate sa lekarom o tome šta zaista jedete i koje sve lekove pijete.

Ako lekove za pritisak ne pijete onako kako vam je lekar prepisao, vas pritisak će platiti cenu. Ako preskačete doze jer nemate srestava da kupite lekove, imate  neželjene efekte ili ste prosto zaboravili da popijete lek recite to lekaru i zajedno nađite rešenje. Nemojte ni slučajno menjati terapiju bez konsultacije sa lekarom.

Najbolja prevencija za visok pritisak je promena životnih navika. Promene koje treba da uradite su:

• Ostavite pušenje. Ako pušite, odmah prestanite. Konsultujte se sa lekarom koji je najbolji način da to uradite ako niste u stanju da to sami uradite.
• Vežbajte. Nije potrebno da dižete tegove i trčite 10 kilometara dnevno. Brza šetnja od 30 minuta dnevno učiniće čuda za vaš organizam. Nađite aktivnost koja vama najviše prija – vozite bicikl, plivajte. Najbitnije je da to radite svaki dan.
• Ishrana. Izbegavajte preslanu i hranu bogatu zasićenim mastima. Jedite povrće i voće i vodite računa kako pripremate hranu.
• Izbegavajte stres. Ako se prema stresu ne odnosite na pravi način to može dovesti do mnogih drugih prblema i fizičkih i psihičkih. Nađite način da izbegnete stres, spavajte više i odmarajte se.
• Lekovi. Konsultujte se sa lekarom oko toga koji lekovi vama najviše odgovaraju. Moguće je da ćete morati isptrobati nekoliko kombinacija pre nego što nađite onu koja vama najviše odgovara.

Promenama u načinu života ćete kontrolisati i sprečiti pojavu visokog pritiska – čak iako   pijete lekove za pritisak. Evo šta možete da uradite:

• Hranite se zdravo. Jedite više voća, povrća, integralnih žitarica i hranu sa malo masti. Jedite hranu u kojoj ima kalijuma koji snižava i kontroliše pritisak. Jedite manje hrane bogate zasićenim mastima i punomasne proizvode.
• Smanjite unos soli. Iako je 2,4 miligrama natrijuma dnevno dnevna doza za zdrave odrasle osobe, ako smanjite tu količinu na 1,5 mg dnevno već će to imati dramatičan efekat na vaš pritisak. Osim što treba da naučite da solite previše hranu, treba da obratite pažnju i na gotova jela i supe iz kese.
• Održavajte zdravu težinu. Ako ste gojazni i izgubite makar 2,3 kilograma, smanjiće vam se krvni pritisak.
težinu pod kontrolom. Neka vam cilj bude 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno.
• Ograničite unos alkohola. Čak iako ste zdravi alcohol će vam podići krvni pritisak. Ako pijete alkohol radite to umereno – do jednog pića dnevno za žene i sve starije od 65 godina i dva pića za muškarce.
• Nemojte pušiti. Duvan oštećuje zidove krvnih sudova i ubrzava proces stvrdnjavanja arterija. Ako pušite zamolite lekara da vam pomogne da prestanete.
• Smanjite stres. Smanjite stress koliko je god moguće. Vežbajte da se sa stresom nosite na prirodan i zdrav način, kao što je opuštanje mišića i duboko disanje. Takođe, spavajte puno.
• Merite pritisak kod kuće. Ako merite pritisak kod kuće lakše ćete ustanoviti njegovo kretanje, kako lekovi zaista deluju, a leakru ćete pomoći da ustanovi da li postoje neke kompliakcije i rizici. Ako vam je pritisak pod kontrolom, nećete orati toliko često da idete kod lekara ukoliko ga merite kod kuće.
• Vežbajte opuštanje ili sporo, duboko disanje. Duboko i sporo disanje snižava krvni pritisak i potrebno vam je 15 minuta dnevno da da biste se opustili.

Visok krvni pritisak nije problem koji izlečite i onda ignorišete. To je stanje koje morate tretirati do kraja života. Da biste kontrolisali krvni pritisak radite sledeće:

• Uzimajte lekovi onako kako vam je prepisano. Aki imate neželjene efekte nemojte na svoju ruku prestati da pijete lekove, već se konsultujte se sa lekarom o opcijama.
• Idite na redovne preglede kod lekara. Da biste držali pod kontrolom potreban je obostran napor vas i vašeg lekara.
• Usvojite zdrave navike. Hranite se zdravo, skinite višak kilograma i vežbajte. Ograničite unos alkohola. Ako pušite, prestanite.
• Smanjite stres. Odbijte višak posla, razmišljajte pozitivno, budite smireni i strpljivi.

Pridržavati se zdravih navika može biti veoma teško, naročito ako ne osećate nikakve simptome visokog pritiska. Ako vam je ptorebna motivacija setite se rizika vezanih za visok pritisak. Uključite porodicu i prijatelje u promene svojih navika – biće dobro i za njih i za vas.