Otkazivanje srca znači da srce više ne može da pumpa dovoljno krvi. Stanja kao što su bolest srčanih arterija ili visok krvni pritisak vremenom dovedu do toga da srce suviše oslabi i jednostavno nije u stanju da pumpa efikasno.

Mnoga stanja koja dovode do otkazivanja srca ne možete vratiti, ali se često ovo stanje može sasvim dobro tretirati. Lekovi mogu poboljšati stanje i umanjiti simptome. Promene u stilu života, kao što je vežbanje, smanjen unos soli, manje stresa, lečenje depresije i posebno gubitak viška kilograma, takođe mogu sprečiti nagomilavanje tečnosti i poboljšati način života.

Najbolji način da sprečite pojavu otkazivanja srca je da vodite računa o faktorima rizika i da odmah lečite oboljenja arterija, visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes i gojaznost.

Moguće je da nećete imati nikakve simptome ili veoma blage. Simptomi mogu biti stalni ili hronični. Simptomi otkazivanja srca uvek se vezuju za promene na srcu i telu, a jačina zavisi od toga koliko vam je srce slabo.

Simptomi mogu biti:

• Zapušena pluća. Slabo srce uzrokuje da se tečnost vraća u pluća. Zbog toga možete gubiti dah kada vežbate ili odmarate ili kada ležite ravno u krevetu. Zapušenje pluća uzrokuje suv, težak kašalj ili teško disanje.
• Zadržavanje vode i tečnosti. Slabo srce pumpa manje krvi u bubrege i uzrokuje zadržavanje vode, što se vidi po oteklim člancima, nogama i stomaku (edem) kao i dobijanje na težini. Zbog ovoga možete imati stalnu potrebu da urinirate tokom noći pošto telo pokušava da se reši viška vode. Naduven stomak može izazvati gubitak apetita i mučninu.
• Slabost, nesvestica i umor. Zbog manjka krvi u glavnim organima i mišićima osećaćete se umorno i slabo. Manjak krvi u mozgu izaziva nesvesticu.
• Ubrzano ili nepravilno kucanje srca. Srce kuca brže da bi nadoknadilo nedostatak krvi u organima.

Ako vam srce otkazuje, možda ćete imati neki od ovih simptoma, a možda nijedan. Jačina simptoma ne zavisi samo od toga koliko vam je srce oslabljeno, već i od stanja ostatka organizma. Otkazivanje srca se razvija polako u hronično, dugotrajno stanje, iako ćete osetiti nagle, akutne simptome.

Otkazivanje srca uzrokuje bolest srčanih arterija, srčani napad, kardiomiopatija i visok krvni pritisak. Tretman uključuje vežbanje, promene u ishrani, uzimanje lekova i retko operaciju.

Otkzivanje srca se dešava nakon što su druga stanja značajno oštetila i oslabila srce. Tokom vremena srce više nije u tsanju da izdrži zahteve organizma. Zalisti postaju kruti i ne ispunjavaju se krvlju kako treba između otkucaja. U drugom slučaju srčani mišić slabi i zalisci  se šire do te mere da srce nije u stanju da napumpa dovoljno krvi.

Bilo koje od ovih stanja može izazvati otkazivanje srca, što će ga oštetiti i oslabiti. Neko od ovih stanja možda i vi imate a da niste ni svesni:

• Bolest koronarnih arterija i srčani napad. Bolest koronarnih arterija je najčešća bolest srca koja izaziva njegovo otkzivanje. Vremenom arterije koje snabdevaju srce krvlju sužavaju se zbog nagomilavanja masti (ateroskleroza). Krv se kreće sporo, a neki delovi srca ostaju bez kiseonika. Srčani napad se dešava kada naslage masti u arterijama popucaju, kada se formiraju ugrušci krvi koji blokiraju njen tok.

• Visok krvni pritisak (hipertenzija). Ako vam je krvni pritisak visok srce mora da radi jače nego inače. Vremenom srčani mišić postaje deblji i zbog dodatnog posla koji radu on se uvećava. Na kraju srce postaje ili suviše tvrdo ili suviše slabo da pumpa krv.

• Bolest srčanih zalistaka. Četiri zaliska usmeravaju tok krvi kroz srce. Oštećen zalistak tera srce da radi jače da bi pumpalo krv na pravi način. Vremenom, ovaj ''višak'' rad slabi srce. Bolest srčanih zalizaka se može izlečiti ako se primeti na vreme.

• Oštećenje srčanog mišića (kardiomiopatija). Oštećenje srčanog mišića, tj. Kardiomiopatija, nastaje iz mnogih razloga, među kojima su i infekcije, zloupotreba alkohola, otrovni efekti narkotika kao što je kokain ili onih koji se koriste u hemoterapiji. Bolesti koje obuzimaju celo telo, kao što je lupus ili problemi sa tiroidnom žlezdom takođe oštećuju srčani mišić.

• Miokarditis. To je zapaljenje srčanog mišića. Najčešće ga uzrokuje virus i može dovesti do otkazivanja leve strane srca.

• Urođene srčane mane(kongenitalni defekti). Ako vam se srce i zalisci nisu formirali na pravi način ostali zdravi delovi srca moraju da rade više, da bi to nadoknadili. Genetski defekti doprinose riziku nekih srčanih bolesti, koje mogu dovesti do otkazivanja srca.

• Nepravilan ritam srca (srčane aritmije). Zbog aritmije srce može da radi suviše brzo, što je dodatni posao za srce. Vremenom srce slabi što može dovesti do otkazivanja. Presporo kucanje srca onemogućava dotok dovoljno krvi do svih organa, što takođe može dovesti do otkazivanja srca.

• Druga oboljenja. Hronična oboljenja, kao što je dijabetes, jaka anemija i hipertiroza i lupus takođe doprinose otkazivanju srca.

Dovoljan je jedan faktor rizika da dovede do otkazivanja srca, a kombinacija ga samo povećava. U faktore rizika spadaju:

• Visok krvni pritisak. Srce je izloženo većem naporu ako je pritisak visok.
• Bolest koronarnih arterija. Sužene arterije ograničavaju dotok kiseonikom bogate krvi do srca, što slabi srčani mišić.
• Srčani napad. Šteta na srcu nakon srčanog napada znači da srce više ne može da pumpa kao što bi trebalo.
• Nepravilan ritam srca. Nepravilan ritam srca stvara dodatni napor srcu, što ga slabi.
• Dijabetes. Ako imate dijabetes rizik da dobijete visok krvni pritisak i bolest koronarni harterija se uvećeva.
• Neki lekovi za dijabetes. Neki od lekova za dijabetes uvećavaju rizik od otkazivanja srca. Konsultujte se sa svojim lekarom pre nego što počnete da pijete lekove.
• Zastoj u disanju u toku spavanja. Nemogućnost da dišete normalno noću rezultira time da imate nizak dovod kiseonika i srce počinje da radi nepravilno. Oba problema slabe srce.
• Urođene srčane mane. Kod nekih ljudi oprestanak rada srca rezultat je urođenih srčanih mana. 
• Virusi. Virusne infekcije slabe srce.
• Alkohol. Alkohol slabi srčani mišić i dovodi do prestanka rada.
• Problemi sa bubrezima. Zbog bolesnih bubrega diže se krvni pritisak i zadržava se tečnost što može dovesti do rpestanka rada srca. 

Idite kod lekara ko imate bilo koji od sledećih simptoma:

• Nesvestica i slabost
• Ubrzano ili nepravilno kucanje srca
• Gubitak daha kada se izmorite ili kada ležite ravno
• Smanjena mogućnost vežbanja
• Uporan kašalj ili teško disanje i šištanje sa belom ili ružičastom sluzi
• Nadimanje stomaka, nogu, zglobova i stopala
• Otežano koncentrisanje

Drugi problemi sa srcem i plućima mogu uzrokovati iste simptome kao i prestanak rada srca. Ako su vam već dijagnostifikovali prestanak rada srca a simptomi su se naglo pogoršali to može značiti da ne reagujete na tretman, i treba odmah da potražite savet lekara.

Da bi se dijagnostifikovao prestanak rada srca lekar će vas ispitati o porodičnoj istoriji i pregledaće vas.Proveriće faktore rizika kao što je visok krvni pritisak. Pregledaće i pluća i poslušati rad srca. Nakon toga moguće je da će vam uraditi rendgenski snimak i EKG.

• Testovi krvi. Iz testa krvi se proverava stanje bubrega i tiroidne žlezde, kao i druge bolesti koje utiču na srce.
• Rendgenski snimak grudi. Na ovaj način se proverava stanje pluća i srca. Ukoliko vam je srce otkazalo na rendgenu će se videti njegovo uvećanje, kao i nagomilana voda u plućima. 
• Elektrokardiogram (EKG). Ovim testom se meri električna aktivnost srca. Na ovaj način se vide problemi u ritmu rada srca i oštećenja na srcu od srčanog udara koja mogu dovesti do otkazivanja srca.
• Ehokardiogram. U ovom testu se koriste zvučni talasi kojim se detektuje koliko dobro srce pumpa krv i koliko je krvi ostalo u komorama.

Drugi testovi
Moguće je da će vam lekar posle svi hovih testova preporučiti još neke testove, kao što su:
• Stres test. Test se radi tako što se meri aktivnost srca dok vi radite neku fizičku aktivnost.
• Skeniranje srca. Ovim skenerom se utvrđuju sve nepravilnosti i oštećenja na srcu.
• Koronarna kateterizacija (angiogram). U ovom testu postavlja se kateter u krvni sud u prepone ili u ruku koji preko aorte stiže do koronarnih arterija. U kateter se sipa boja koja arterije koje snabdevaj usrce čini vidljivim na rendgenu. Na ovaj način lekar može da vidi koje arterije su sužene.

Kod sistoličnog otkazivanja srca srce pumpa manjom snagom. Da bi se nadoknadilo loše pumpanje komora se povećava kako bi pumpala više krvi. Ovo poboljašava situaciju samo trenutno, jer što se srce više širi postaje sve manje efikasno. Srce takođe može da postane deblje i tvrđe u pokušaju da poveća snagu pumpanja. Kada se poveća na taj način treba mu više krvi, što je dodatno opterećenje za arterije. Na kraju sve ovo slabi srčani mišić.

Vaše zdravlje posle otkazivanja srca zavisi od sveukupnih faktora stanja organizma, a veliki uticaj imaju i godine. Neki ljudi uspešno prežive, a drugima je potrebna transplantacija, ili se sve završava fatalno.

Danas postoje mnogi načini lečenja. Najvažnije je da usvojite zdrav način života i da redovno pijete lekove i idete na preglede. Ukoliko je potrebno moraćete da idete i na operaciju.

Otkazivanje srca je hronično stanje i potrebno je nega do kraja života. Međutim, uz pravi pristup, srce možće značajno da ojača i da se simptomi smanje.

Lekovi
Za ovo oboljenje uglavnom se koristi kombinacija lekova. Zavisno od simptoma biće vam potreban jedan, dva ili više lekova. Neki od njih su:
• Angiotensin-converting enzyme (ACE) inhibitors. Ovo su lekovi koji šire krvne sudove kako bi se smanjio krvni pritisak i poboljšao dotok krvi.
• Angiotensin ii (A-ii) receptor blockers (ARBs). Ovo su lekovi koji ne izazivaju kašalj kao Angiotensin-converting enzyme (ACE) inhibitors i dobra su zamena za one ljude koji ne mogu da tolerišu ACE.
• Digoksin (Lanoksin). Ovo su lekovi koji povećavaju snagu srčanog mišića i usporavaju otkucaje.
• Beta blokatori. Ovi lekovi usporavaju rad srca i snižavaju krvni pritisak.
• Diuretici. Ponekad ih nazivaju ‘’vodenim pilulama’’ jer vas teraju da u uinirate češće kako bi se organizam oslobađao viška tečnosti. Njima se takođe smanjuje količina tečnosti u plućima i olakšavaju disanje. Pošto gubitkom tečnosti gubite i magnezijum i kalijum moguće je da će vam lekar prepisati suplemente za ove minerale.
• Aldosterone antagonists. Ovi lekovi pomažu srcu da radi bolje i ljudima koji imaju veoma oštećeno srce pomažu da žive bolji život.

Najverovatnije ćete morati da uzimate više od jednog leka. Moguće je da ćete pored ovih morati da uzimate i nitrate za bolove u grudima, statine za snižavanje holesterola ili lekove za razređivanje krvi kako bi se sprečila pojava krvnih ugrušaka.

Ako imate jake simptome onda ćete biti hospitalizovani gde ćete dobiti dodatne lekove kako bi pomogli srcu da pumpa i ublažili simptome.

Operacija
U nekim slučajevima neophodna je hirurška intervencija. Ako je srčani zalistak ošetećen treba ga oeprisati ili zameniti. Lekari preporučuju koronarnu bajpas operaciju ukoliko je koronarna arterija izrzaito sužena i može dovesti do šrestanka rada srca.

Kod nekih ljudi je stanje toliko ozbiljno da ni operacija ne može da pomogne. U tom slučaju se radi transplantacija srca za šta je neophodan donator. Problem je što kandidati za transpalntaciju čekaju godinama pen ego što se pojavi odgovarajuće srce. Nekima se stanje u međuvremenu popravi uz pomoć prave terapije, pa se na kraju i uklone sa liste čekanja.

Ključ za prevenciju prestanka rada srca je smanjivanje faktora rizika. Faktore rizika kao što su visok krvni pritisak i bolest koronarne arterije, sprečićete ako napravite promene u stolu života. Uz to možda treba da uzimate i lekove.

Promenom načina života ublažićete simptome i sprečiti da bolest napreduje. Najvažnije promene koje morate načiniti su:

• Prestanite da pušite. Pušenje oštećuje krvne sudove, smanjuje količinu kiseonika u krvi i tera srce da radi brže. Ako pušite, prestanite. Ako vam bude potrebna transplantacija srca nećete bii u konkurenciji ukoloiko ste pušač.

• Merite se svakodnevno. Izmerite se svakog jutra, posle uriniranja, ali pre doručka. Obavestite lekara ako ste se ugojili više od 1,5 ili više kilograma u toku jednog dana. To može da znači da zadržavate tečnost i da je potrebno načiniti promene u lečenju. Zapisujte težinu svakog jutra i pokažite lekaru kada budete išli na pregled.

• Smanjite unos soli. Suviše soli zadržava vodu u organizmu, što ubrzava rad srca, vi teže dišete, otiču noge, stopala i zglobovi.

• Održavajte težinu. Ako ste gojazni potražite pomoć od lekara da sastavite plan dijete.

• Ograničite unos masti i holesterola. Osim što treba da izbegavate so, smanjite unos zasićenih masti i holesterola. ishrana bogata mastima i holesterolom je veliki factor rizika za razvoj bolesti koronarne arterije, što često dovodi do prestanka rada srca.

• Ograničite unos alkohola i tečnosti. Prekomerno korišćenje alkohola slabi srčani mišić i povećava rizik od poremećaja srčanog ritma što pogoršava već loše stanje srca. Alkohol utiče i na lekove koje pijete. Lekar će vam najverovatnije preporučiti da prestanete da pijete alkohol, kao i da smanjite ukupan unos tečnosti.

• Vežbanje. Ranije se ljudima kojima je otkazalo srce zabranjivano vežbanje. Međutim, umereno vežbanje održava telo zdravim što smanjuje pritisak na srce. Pre nego što počenete da vežbate konsukltujte se sa lekarom koji je program najbolji za vas.

• Smanjite stres. Kada ste nervozni ili uznemireni srce kuca brže i teže dišete. Ovo pogoršava vaše stanje jer srce ionako jedva ispunjava zahteve organizma. Nađite način kako da se smanjite stres. Da biste odmorili srce spavajte i podignite malo noge kad god možete.

• Poboljšajte kvalitet spavanja. Ako gubite dah, naročito noću, podignite glavu jastukom za 40 ili 45 stepeni. Ako hrčete ili imate druge simptome poremećaja spavanja, obavezno se pregledajte.

Često se ljudi posle ove bolesti žale na to da se bude umorni i da im ležanje u krevetu otežava disanje. San im je poremećen zbog viška tečnosti ili lekova zbog kojih moraju češće da uriniraju.

Da biste bolje spavali uzdignite glavu jastucima i izbegavajte obilne obroke uveče pred spavanje. Konsultujte se sa lekarom da li možete da promenite vreme uzimanja lekova, naročito diuretika. Ako budete diretike uzimali ranije u toku dana manje ćete urinirati u toku noći.

Iako se u većini slučajeva ne možete u potpunosti oporaviti, pravilni mlečenjem možete ublažiti simptome i živeti duže. Slušajte svoje telo i obaveštavajte lekara o svim promenama koje uočite. Na taj način ćete zajedno sa svojim lekarem naći najbolji način lečenja koji vama odgovara. Nemojte da vas bude strah ili sramota da pitate kako da se ponašate i šta treba da radite. Evo stvari o kojima bi trebalo da vodite računa:

• Vodite računa o lekovima koje pijete. Popišite sve lekove i pokažite listu svom lekaru. Nosite tu listu sa sobom uvek.
• Pratite svoju težinu. Povećanje težine je možda znak da zadržavate tečnost, te ćete možda morati da povećate unos diuretika.
• Vodite račun o krvnom pritisku. Razmislite o tome da kućni kućni aparat za merenje pritiska. Merite pritisak sami kod kuće i donesite spisak lekaru.
• Zapišite svoja pitanja. Pre posete lekaru napravite spisak pitanja. Na primer da li smem da imam seksualne odnose sa partnerom? Većina ljudi može da nastavi svoj uobičajen seksualni život nakon što se simptome smire.
• Pitajte sve što ne razumete. Budite sigurni da ste razumeli sve što vam je lekar rekao.

Da biste dobro sve podneli posle otkazivanja srca neophodno je da otvoreno i slobodno razgovarate sa svojim lekarom. Budite iskreni da li pratite dijetu, da li ste napravili izmene u stilu života i da li redovno uzimate lekove. Lekar vas može posavetovati kako da sve postigenete ako ne uspevate.