Srčani napad se dešava kada se prekine dotok krvi do srčanog mišića, odnosno kada krvni ugrušak blokira dotok krvi kroz koronarnu arteriju. Kada je dotok krvi prekinut srčani mišić može biti oštećen ili čak uništen. Šteta koja se načini srčanom misiću tokom srčanog napada je trajna.

Ranije su srčani napadi uglavnom biti fatalni, ali danas, uz pomoć prepoznavanja simptoma i ranog reagovanja, kao i zbog velikog broja dostupnih lekova, to više nije slučaj. Većina ljudi koja danas doživi srčani udari preživi.

Vaš način života – šta jedete, koliko ste fizički aktivni kao i načina na koji se nosite sa svakodnevnim stresom, igra veliku ulogu u oporavku od srčanog udara. Zdravim načinom života kontrolišete faktore rizika i možete sprečiti pojavu srčanog udara.

VAŽNO!

Ako vi, ili neko u vašoj okolini ima neprijatan osećaj u grudima, naročito u kombinaciji sa jednim ili više od ostalih simptoma NEMOJTE ČEKATI DUŽE OD 5 MINUTA da pozovete pomoć.

Da biste spasili život neophodno je da pozovete hitnu pomoć i dobijete odgovarajući tretman na licu mesta i što pre. Hitna pomoć će stići do vas pre, nego da vas neko vozi do bolnice. Ako slučajno niste u mogućnosti da pozovete hitnu pomoć, neka vas neko odveze do bolnice što je pre moguće. Ukoliko ne postoji druga mogućnost, nemojte se sami voziti do bolnice.
 

Uobičajeni simptomi srčanog napadu uključuju:

• Pritisak ili bol u grudima koji traje duže od nekoliko minuta

• Bol koji se od grudi širi do ramena, ruku leđa ili čak do zuba i vilice

• Učestali bol u grudima

• Bol u predelu gornjeg dela stomaka koji traje dugo

• Gubitak daha

• Znojenje

• Gubljenje svesti

• Muka i povraćanje

Simptomi srčanog udara nisu isti kod svih ljudi. Mnogi napadi nisu tako dramatični i očigledni kao oni koje gledamo u filmovima. ipak, što više simptoma imate, veća je verovatnoća da imate srčani udar. Neki ljudi uopšte nemaju vidljivih simptoma (tihi napad). Tihi napad se može desiti svakome, ali je češći kod osoba koje boluju od dijabetesa.

Srčani udar se može desiti bilo kada – kada radite, ili odmarate, ležite ili ste u pokretu. Srčani udar se dešava iznenada, ali se znaci i simptomi pojavljuju satima, danima ili čak nedeljama unapred. Najraniji znak napada može biti učestali bol u grudima, koji se pojavljuje nakon naopora, a prestaje nakon odmora.

Tokom napada simptomi uglavnom traju 30 minuta ili duže, i ne prestaju nakon odmora ili uzimanja lekova. Na početku su simptomi blagi i razvijaju se u izuzetno jake i bolne u toku napada.

Kao i svaki drugi mišić, srcu je neophodan neprekidan dotok krvi. Bez krvi ćelije srca se oštećuju i tada se javlja bol ili pritisak u grudima. Ukoliko se dotok krvi ne povrati, ćelije srca umiru i nastaje ožiljak. Nedovoljan dotok krvi do srca može uzrokovati i nepravilan ritam srca, koji može biti fatalan.

Srčani napad se dešava kada se koronarne arterije blokiraju, odnosno suze usled nagomilavanja holesterola. To nagomilavanje holesterola naziva se ateroskleroza.

Još jedan od uzroka srčanog napada je grč koronarne arterije koji zaustavlja dotok krvi do srca.

Srčani napad je sam kraj procesa koji traje nekoliko sati. Svakim minutom više delova srca ostaje bez krvi, propada i umire. Međutim, ukoliko se dotok krvi povrati na vreme, šteta se može smanjiti ili sprečiti.

Određeni faktori, koji su zovu koronarni faktori, povećavaju rizik od srčanog napada. Faktori utiču na sužavanje arterija u celom telu, uključujući i arzteriju koja vodi do srca. U faktore rizika spadaju:

• Pušenje. Pušenje i dugoročno pasivno pušenje ugrožava unutrašnje zidove arterija, uključujući i srčanu, čije se nagomilava holesterol i druge supstance koje smanjuju dotok krvi. Pušenje takođe povećava rizik od smrtnih srčanih ugrušaka koji izazivaju srčane napade.

• Visok krvni pritisak. Krvni pritisak zavisi od količine krv koja pumpa srce kao i od toga koliko krvi prolazi kroz arterije. Visok krvni pritisak vremenom oštećuje arterije i nastaje ateroskleroza. Rizik od opvećanog krvnog pritiska raste sa godinama, ali je glavni uzročnik nepravilna ishrana i gojaznost. Visok krvni pritisak može biti i nasledan.

• Visok nivo holesterola ili triglicerida. Holesterol je glavna supstanca koja zakrčuje arterije. Visok nivo lošeg holesterola u krvi povećava rizik od srčanog napada. ‘’Loš’’ holesterol (LDL) je onaj koji sužava i zakrčuje arterije. Visok nivo LDL-a je najčešće rezultat ishrane velikim oličinama zasićenih masti i holesterola. Nije poželjno imati i visok nivo triglicerida, odnosno masti u krvi, takođe rezultat loše ishrane. S druge strane, visok nivo HDL-a, ‘’dobrog’’ holesterola, koji pomaže organizmu da se očisti od viška holesterola, je izuzetno poželjan i smanjuje rizik od srčanog napada.

• Nedostatak fizičke aktivnosti. Neaktivan stil života doprinosi visokom nivou holesterola i gojaznosti. Ljudi koji redovno vežbaju imaju bolje kardiovaskularno stanje, što u mnogome smanjuje rizik od srčanog napada. Vežbanje takođe pomaže u smanjenju krvnog pritiska.

• Gojaznost. Gojazni ljudi maju visok nivo masti (BMi je 30 ili veći). Gojaznost povećava rizik od bolesti srca jer je usko povezano sa visokim krvnim pritiskom, nivoom holesterola, visokim srčanim pritiskom i dijabetesom.

• Dijabetes. Dijabetes je nemogućnost tela da adekvatno proizvodi ili reaguje na insulin. insulin, hormon koji proizvodi pancreas, omogućava organizmu da koristi glukozu, odnosno šećer iz hrane. Dijabetes se može javiti u detinjstvu, ali je češći kod sredovelnih i gojaznih osoba. Dijabetes u velikoj meru uvećava rizik od srčanog napada.

• Stres. Način na koji reagujete na stress određuje vaš rizik od srčanog napada. Možda na stress reagujete tak što se prejedate ili pušite. Previše stresa i besa povećava krvni pritisak.

• Alkohol. Ako se konzumira u umerenim količinama alcohol pomaže da s poveća nivo HDL-a, ‘’dobrog’’ holesterola, te može predstavljati odbranu od srčanog napada. Muškarci bi trebalo da piju najviše dva pića dnevno, a žene ne bi trebalo da piju više od jednog. Previše alkohola povećava krvni pritisak kao i nivo triglicerida, a samim tim i rizik od srčanog napada.
• Nasledni faktor. Ako je neko u vašoj porodici imao srčani napad, onda rizik postoji i kod vas. Moguće je da u vašoj porodici postoji genetsko stanje koje podiže nivo neželjenog holesterola u krvi. Visok krvni pritisak takođe može biti nasledan.

• Homocistine, C-reaktivni protein i fibrinogen. Osobe sa visokim nivoom homocistina u krvi, C-reaktivnog proteina i fibrinogena imaju povećan rizik od srčanog napada. Prema nekim istraživanjima nivo homocistina se može regulisati pravilnom ishranom. Nivo fibrinogena i C-reaktivnog proteina se može smanjiti modifikovanjem drugih faktora rizika za srčana oboljenja, odnosno ostavljanjem pušenja, smanjenjem niova holesterola u krvi i redovnim vežbanjem.

Na mnoge od ovih faktora možete uticati ili ih eliminisati, kako biste izbegli prvi ili drugi srčani udar. Međutim, na neke faktore rizike ne možete uticati, kao što su nasledni factor i pol. Uopšteno gledano, muškarci imaju veću verovatnoću od dobijanja srčanog napada nego žene. S druge strane, žene su u većoj opasnosti nakon menopaze, obično posle 55. godine. Ako je vaš otac imao neku srčanu bolest pre 55. godine, ili je vaša majka imala problema sa srcem pre 65. godine, rizik da ćete i vi oboleti je velik.

Tokom srčanog napada dosta ljudi gubi dragocene minute jer ne prepoznaju važne znake i simptome – ili ne žele da priznaju da su to simptomi. Neki ljudi odlažu zvanje hitne pomoći jer se boje da je možda u pitanju lažna uzbuna i ne žele da se osramote.

Međutim, kada je u pitanju srčani napad, najvažnije za preživaljvanje je da se prepoznaju simptomi i da se reaguje odmah. Kod polovine ljudi koja ne preživi srčani udar, smrt se desi u prvom satu od pojavljivanja simptoma.

Nemojte trpeti simptome srčanog napada, kao što su pritisak ili bol u grudima, duže od pet minuta. Odmah zovite hitnu pomoć. Ako niste u mogućnosti da pozovete pomoć, neka vas neko odveze do najbliže bolnice. Vozite sami samo ukoliko je to apsolutno neophodno. Ako vozite sami dovodite u opasnost i sebe i druge, naročito ako se simptomi u međuvremenu pogoršaju.

Ako se ispostavi da niste imali srčani napad lekari će vam reći zašto ste imali simptome kako biste mogli da ih lečite.

Najbolje bi bilo da se simptomi otkriju na redovnom lekarskom pregledu i spreči opjava napada.

Ukoliko imate ili sumnjate da ćete dobiti napad, dijagnoza će biti postavljena na licu mesta. Lekar će vas zamoliti da opišete simptome i izmeriće vam pritisak, puls i temperature. Povezaće vas na monitor srca i odmah će se utvrditi da li zaista imate srčani napad. Lekar će vas takođe pitati da li postoji istorija bolesti u vašoj porodici. Testovi će pokazati da li su bolovi i pritisak u grudima možda simptomi nekog drugog stanja. Testovi:

• Elektrokardiogram (EKG). Ovo je prvi test kojim će se ustanoviti da li je u pitanju srčani napad ili ne. Pošto oštećeni srčani mišić ne emituje električne impulse normalno, EKG može lako da pokaže da li se srčani napad desio, ili je u toku.

• Analiza krvi. Neki od srčanih enzima iscure u krv ako je srce oštećeno napadom. To se može ustanoviti analizom krvi.

Dodatni testovi:

• Rendgensko snimanje grudi

• Nuklearni rendgen

• Ultrazvuk srca (ehokardiogram)

• Rendgensko snimanje krvnih sudova (angiogram)

Komplikacije nakon preživljenog srčanog udara se javljaju zbog nastalih oštećenja na srcu. Oštećenja mogu dovesti do pojave sledećih stanja:

• Nepravilan rad srca (aritmija). Ako je vaš srčani mišić oštećen srčanim napadom, može doći do pojave aritmije. Neke aritmije mogu biti veoma opasne, čak fatalne.

• Prestanak rada srca. Količina oštećenja na srcu nakon napada može biti toliko velika da ostatak srčanog mišića nije u stanju da pumpa dovoljnu količinu krvi iz srca. Ovako smanjen dotok krvi do tkiva i organa u celom organizmu rezultira otežanim disanjem, vrtoglavicom, umorom, a zglobovi otiču. Ovo stanje može da se popravi, ali može preći i u hronično.

• Pucanje srca (ruptura). Srčani napad može uzrokovati pojavu pucanja, odnosno rupa u mišiću srca. Ovo pucanje je najčešće fatalno.

• Problemi sa zaliscima. Srčani zalisci koji su oštećeni tokom srčanog napada, mogu se pretvoriti o ozbiljne fatalne probleme.

Kada dođe do srčanog napada, odmah reagujte. Preduzmite sledeće korake:

• Pozovite hitnu pomoć. Ako i samo sumnjate da imate srčani napad, nemojte oklevati. Odmah pozovite hitnu pomoć. Ako ne možete nikog pozvati, neka vas neko odveze u bolnicu. Ne sedajte za volan sami, ukoliko to nije apsolutno neophodno. NAPOMENA: OVDE NAPRAVITI VIZUELNI PRIKAZ ODMAH POZOVITE HITNU POMOĆ 94

• Uzmite nitroglicerin. Ako vam je lekar prepisao nitroglycerin, popijte svoju dozu dok čekate ekipu hitne pomoći.

Lekovi

Svaki minut duže tokom srčanog napada više tkiva u organizmu ostaje bez kiseonika, oštećuje se ili umire. Glavni način da se spreči povećanje štete je da se dotok krvi opvrati što pre.

Lekovi koji se daju za lečenje srčanog udara uključuju:

• Aspirin. Moguće je da ćete dobiti aspirin čim stignete u hitnu pomoć. Aspirin zaustavlja zgrušavanje krvi, što pomaže da se zadrži dotok krvi kroz suženu arteriju.

• Trombolitici. Ovi lekovi opmažu da se razbiju krvni ugrušci koji blokiraju dotok krvi do srca.

• Superaspirini. Lekari u hitnoj službi će vam možda dati da popijete lekove slične aspirinu kako bi sprečili pojavu novih ugrušaka.

• Drugi lekovi koji razređuju krv. Postoje i drugi lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi, kako se ne bi stvarali opasni ugrušci.

• Lekovi protiv bolova. Ukoliko imate jake bolove u grudima moguće je da ćete dobiti lek koji će ih ublažiti.

• Nitroglicerin. Ovaj lek koji se koristi protiv bolova u grudima (angina), privremeno otvara arterije, što popravlja dotok krvi do i od srca.

• Beta blokatori. Ovi lekovi opuštaju srčani mišić, usporavaju rad srca i smanjuju krvi pritisak.

• Lekovi koji snižavaju holesterol. Lekovi koji smanjuju nivo lošeg holesterola u krvi su od velike pomoći ukoliko se daju vrlo brzo nakon srčanog napada. Hirurške intervencije Pored lekova za lečenje srčanog napada rade se i sledeće intervencije:

• Angioplastija. Hitna angioplastija otvara koronarne arterije i omogućava slobodniji dotok krvi do srca. Postavlja se dugačka, tanka cev (kateter) koja prolazi kroz arteriju, obično u nozi, do blokirane arterije u srcu.

• Bajpas koronarne arterije. U retkim slučajevima radi se hitni bajpas u vreme srčanog napada. ipak, uobičajeno je da se ova operacija radi neko vreme nakon oporavka posle srčanog napada.

Kada se dotok krvi do srca uspešno povrtai i stanje se stabilizuje, pacijent se hospitalizuje zbog posmatranja. Zbog velike fizičke i emocionlne iscrpljenosti nakon napada, neophodan je odmor.

Nikada nije prekasno da se preduzmu koraci za sprečavanje srčanog napada – čak iako ste preživeli jedan. Pravilno uzimanje lekova je izuzetno važno za smanjenje rizika od drugog srčanog napada. Način života igra glavnu ulogu u sprečavanju i oporavku od srčanog napada.

Lekovi

Lekovi se prepisuju osobama koji se preživeli jedan srčani napad i postoji veliki rizik od drugog. U te lekove spadaju:

• Lekovi koji razređuju krv. Aspirin je jedan od lekova koji ’’razređuje’’ krv i omogućava lakši dotok do srca. Lekari preporučuju da se pije po jedan aspirin dnevno ukoliko ste preživeli srčani napad. U neki slučajevima se prepisuju jači lekovi od aspirina. Ako pijete aspirin važno je znati da uzimanje lekova protiv bolova u isto vreme (ibuprofen) povećava rizik od gastrointestinalnih problema i može smanjiti dejstvo aspirina. Konsultujte se sa vašim lekarom oko leka protiv bolova.

• Beta blokatori. Ovi lekovi usporavaju rad srca i snižavaju rpitisak, što smanjuje pritisak na srce i sprečava dalje napade. Ponekad se beta blokatori uzimaju do kraja života nakon pretrpljenog srčanog napada.

• Angiotensin-converting enzyme (ACE) inhibitors. Ovi lekovi se prepisuju posle napada, naročito onima koji su imali srednji ili jači napad, čime je smanjen kapacitet srca da pumpa krv.

• Lekovi za snižavanje nivoa holesterola u krvi. Ovim lekovima se smnjuje mogućnost dobijanja drugog srčanog napada, čak ioako nivo lošeg holesterola u krvi nije bio visok tokom prvog napada.

Način na koji živite u velikoj meri utiče na zdravjle srca. Ako preduzemete sledeće korake, ne samo da ćete sprečiti već ćete se i uspešno oporaviti od srčanog napada:

• Nemojte pušiti. Ako pušite, jedina stvar koju treba da možete da uradite kako biste popravili stanje srca jeste da prestanete. Ako ne možete sami, potražite stručnu pomoć.

• Proveravajte nivo holesterola. Redovno proveravajte nivo holesterola u krvi. Ako je nivo ‘’lošeg’’ holesterola previsok, lekar će vam reći kako da se hranite, a dobićete i lekove.

• Idite na redovne preglede kod lekara. Neki od najvećih faktora rizika za srčani napad – visok nivo holesterola, visok krvni pritisak i dijabetes – nemaju simptome u ranoj fazi. Ukoliko ih redovnim pregledima otkrijete na vreme, možete preduzeti odgovarajuće korake kako biste sprečili srčani napad.

• Kontrolišite krvni pritisak. Proveravajte krvni pritisak svake dve godine. Lekar će vam možda preporučiti da to radite češće ako vam je pritisak veoma visok, ili imate porodičnu istoriju srčanih oboljenja.

• Vežbajte redovno. Ranije su lekari zabranjivali vežbanje nakon preživljeno srčanog udara u strahu da će izazvati novi. Ali redovnim vežbanjem se jača srčani mišić, te vežbanje mora biti sastavni deo rehabilitacionog programa nakon napada. Vežbanjem se sprečava srčani napad, jer se kontroliše telesna težina, dijabetes, povišen holesterol i visok pritisak. Vežbanje ne mora biti naporno – svakodnevna šetnja od pola sata, pet puta nedeljno će poboljšati vaše zdravlje.

• Održavajte zdravu telesnu težinu. Višak kilograma je višak i srcu. Doprinosi povećanju holesterola, pritiska kao i pojavi dijabetesa. Gubljenjem telesne težine smanjuje se rizik od srčanih oboljenja.

• Hranite se zdravo. Previše zasićenih masti zakrčuje srčane arterije. Ako ste preživeli srčani napad morate smanjiti količinu masti, holesterola i natrijuma u ishrani. Previše natrijuma (soli) povećava krvni pritisak. Naviknite se na drugačiju ishranu, jedite ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama. Jedite puno voća i povrća. Oni sadrže antioksidante koji štite arterije.

• Smanjite stres. Da biste smanjili rizik od srčanog udara, smanjite nivo svakodnevnog stresa. Razmislite još jednom o tome koliko radite, i nađite zdrave načine kako da se nosite sa stresnim situacijama u životu.

• Umereno konzumirajte alkohol. Više od jednog ili dva pića dnenvo diže krvni pritisak, te je neophodno smanjiti unos alkohola, ako je potrebno. Za zdrave ljude, jedno ili dva pića su dozvoljena za muškarce, a za žene jedno. Jedno piće se odnosi na nešto više od 3 decilitra piva, oko deciliter vina ili manje od pola decilitra žestokog alkholonog pića.

Preživeti srčani udar je veoma traumatično iskustvo. Čak i kada vcam lekar kaže da je vaše zdravlje sada stabilno i dalje je prisutan strah. Kako se vratiti na posao? Nositi se sa svakodnevnim problemima? Strah je samo jedna od emocija koju će vaša porodica preživljavati. Vrlo je moguće da ćete se susretsti i sa ovi problemima:

• Bes. Bićete besni i pitaćete se zašto ste morali doživeti srčani udar i to baš sada. Verujte, to je normalno osećanje.

• Krivica. Možda će se neko u porodici osećati krivim zbog vašeg srčanog udara.

• Depresija. To je vrlo učestalo osećanje nakon napada. Možda ćete osećati da više niste u stanju da radite stvari koje ste mogli ranije i da više niste ista osoba.

Sva ova osećanja su uobičajena i najbolji način da se nosite sa njima je da otvoreno razgovarate o tome sa svojim lekarom, članovima porodice i prijateljima. Morate da vodite računa i o svom mentalnom zdravlju isto kao i o fizičkom.

Seks posle srčanog napada

Dosta ljudi misli da je nakon preživljenog srčanog napada seks preveliki napor za srce. Međutim, istina je da većina ljudi može ponovo da bude seksualno aktivna. Problem je individualan i sve zavisi od toga kada ste zapravo spremni da se vratite starom životu.

Napor za srce u toku seksa je isti kao i brza šetnja ili penjanje na prvi ili drugi sprat. Kao i kod bilo koje druge fizičke aktivnosti, srce radi brže, disanje je brže i diže se krvni pritisak. Ukoliko niste sigurni, konsultujte se sa svojim lekarom da ustanovite kada je najsigurnije da ponovo budete seksualno aktivni.

Neki od lekova za srce, kao što su beta blokatori, mogu negativno uticati na seksualnu želju. Međutim, negativan uticaj u većem broju slučajeva imaju depresija i nervoza nego lekovi. Ukoliko imate tih problema, popričajte sa lekarom, kako biste ustanovili da li problem postoji zbog lekova ili je psihičke prirode.

Ako ste preživeli srčani napad to ne znači da je vaš život sada gotov. Naprotiv, većina ljudi živi veoma ispunjen i aktivan život. Ali to znači da treba da donesete neke pozitivne promene u svojim svakodnevnim navikama.