Hipertenzija je povišen krvni pritisak preko 140/90 mmHg.

Hipertenzija je masovna bolest. Svaki peti stanovnik Vojvodine ima hipertenziju, a prema nekim  novijim podacima čak i svaki četvri.

U gotovo 95% slučajeva radi se o esencijalnu hipertenziju (nepoznatog uzroka), koja je porodična bolest. Nasleđivanje hipertenzije nije direktno i na njeno ispoljavanje u velikoj meri utiče način života, pogotovo loše navike poput pušenja, alkohola, konzumiranja velike količine hrane bogate mastima i zasićenim šećerima, fizička neaktivnost i psihički stres.

Svega 5% bolesnika ima jasne uzroke hipertenzije (bolesti bubrega, bolesti žljezda sa unutrašnjim lučenjem tj. endokrinološke bolesti, bolesti nervnog sistema...). U ovu kategoriju spada i hipertenzija vezana za trudnoću, koja zahteva poseban tretman, jer se u velikom broju slučajeva radi o kombinaciji esencijalne hipertenzije i trudnoće, pa skokovi krvnog pritiska su ili prva manifestacija bolesti, ili označavaju njeno pogoršanje. Kod ovih žena, kontrole su obavezne ne samo kod ginekologa, nego i kod interniste. Blagovremenim lečenje hipertenzije, smanjuje se rizik od komplikacija, kako za majku, tako i za plod u poslednja 3 meseca trudnoće i tokom porođaja.

Hipertenzija godinama može biti bez ikakvih simptoma, pa se dešava da je otkrije neka od ozbiljnih komplikacija, kao što su: infarkt srca, moždani udar- šlog, slepilo, bolesti bubrega i slično. Mnoge od ovih bolesti su smrtonosne, pa se hipertenzija naziva i „tihim ubicom“.

Najčešći simptomi su: glavobolja, zujanje u ušima, krvavljenje iz nosa, pritisak u grudima, povremeno prolazno  trnjenje ili slabost polovine tela, gušenje, brže zamaranje.

Svaka komplikacija pridodaje nove simptome.

Dijagnoza hipertenzije  ne postavlja se na osnovu jednog merenja pritiska, te ukoliko ste izmerili u bar tri navrata povišene vrednosti, obratite se lekaru. Kućno merenje

krvnog pritiska zahteva obuku. Najpreciznije je pomoću klasičnog aparata sa manometrom ili živom, dok se savremeni elektronski aparati mogu koristiti više kao orjentacija  o vrednostima pritiska i pulsa. Prilikom merenja, prvi ton koji se čuje označava sistolni- gornji pritisak, a poslednji dijastolni- donji pritisak.

U zavisnosti od izmerenih vrednosti,  prisutnih drugh faktora rizika ( šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, pušenje, fizička neaktivnost, psihički stres..), kao i vaše lične istorije bolesti ( prisutnog srčanog, moždanog  ili bubrežnog oboljenja), lekar će se opredeliti za dalje neophodne preglede i način lečenja.

Minimum pregleda koje treba uraditi uz klinički pregled i merenje krvnog pritiska je elektrokardiogram-EKG, laboratorijske analize i pregled očnog lekara.

Obavezan način lečenja svih bolesnika sa hipertenzijom je promena načina života.Ona podrezumeva korigovanje telesne težine, korigovanje ishrane ( pet obroka dnevno, nikad gladni-nikad siti, što manje masnih i slatkih namirnica, što više hrane biljnog porekla, što manje slano), prestanak pušenja i unosa alkohola, fizičku aktivnost- svakodnevne šetnje oko 40 min, korigovanje stresa. Kako postoje prigode u životu u kojima se ponekad konzumira alkohol, dozvoljeno je , uz redovno uzimanje lekova, ponekad popiti do jedne čašice od o,2 dl žestokog piča ili jedne čaše od 2 dl vina ili 500 ml piva.

Lekar se opredeljuje za određene lekove za vas, s tim da je važno da znate da je lečenje doživotno i da od ove bolesti nema izlečenja. Lekovi se uvode postepeno i zahtevaju strpljenje i od pacijenta i od lekara. Kada se uspostve vrednosti krvnog pritiska ispod 140/90 mmHg ( kod bolesnika sa šećernom i bubrežnim oboljenjem ispod 130/80 mmHg , pa čak i ispod 120/80 mmHg), postignut je željeni cilj.

Nakon toga kontrole su ređe (na 3-4 meseca), s tim da se lekovi uzimaju redovno.
Rano otkrivanje i lečenje bolesti sprečava nastanak komplikacija i produžava život.