Sa godinama života, smanjuje se elastičnost krvnih sudova, a nastajanje naslaga na zidovima krvnih sudova deo je prirodnog procesa starenja, pa se zato sa godinama povećava verovatnoća za pojavu koronarne srčane bolesti. Zbog uticaja koji imaju faktori rizika (pušenje, povišena telesna težina, masnoće u krvi, povišen krvni pritisak, nedovoljna fizička aktivnost, stres, nasledni faktori) i druge bolesti dolazi do sužavanja krvnih sudova i nastaje tzv. ateroskleroza ili ateromatoza – odnosno ZAKREČENJE krvnih sudova. Oba ova procesa smanjuju snabdevanje mišićnih ćelija srca krvlju, odnosno kiseonikom i hranljivim materijama usled čega se javlja bol u grudima - angina pektoris. Bol u grudima koji se javlja samo pri naporu, uzbuđenju (stresu) zovemo stabilna angina pektoris. Bol u grudima koji se javlja prilikom napora, ali i u mirovanju nazivamo nestabilna angina pektoris. Kada ovakav bol u grudima traje duže od pola sata i praćen je osećajem gušenja i strahom, postoji opasnost da se razvija akutni srčani infarkt.

Ne treba samostalno postavljati dijagnozu – nije svaki bol u grudima angina pektoris – svaki sumnjivi bol u grudima treba navesti prilikom redovne posete lekaru!

Faktori rizika za zakrečenje krvnih sudova:

1. Masnoće u krvi
Kada se koncentracija holesterola povisi za jedan posto, opasnost od pojave srčanog infarkta poveća se za dva posto.

2. Povišen krvni pritisak
Ljudi sa povišenim krvnim pritiskom imaju pet puta veće šanse za nastanak koronarne srčane bolesti, kao i  bolesti svih ostalih krvnih sudova. O visokom krvnom pritisku govorimo kada su vrednosti veće od 140/90 mmHg.

3. Prekomerna telesna težina
Faktor rizika je već i za 10 posto povećana telesna težina u odnosu na idealnu. Kod osoba koje imaju 20 posto više od uobičajene težine rizik za nastanak koronarne srčane bolesti veći je za 50 posto.

4. Nedovoljna fizička aktivnost
Kod osoba koje se ne bave fizičkom aktivnošću rizik za pojavu koronarne srčane bolesti dva puta je veći nego kod aktivnih osoba.

5. Šećerna bolest - Diabetes mellitus
Šećerna bolest predstavlja dva puta veći rizik za pojavu koronarne bolesti.

6. Nikotin
Kod pušača duvana, rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudova dva puta je veći nego kod nepušača, a rizik za iznenadnu smrt od srčane bolesti čak tri puta veći.

7. Alkohol
Povećani unos alkohola takodje utiče na povećanje rizika.

8. Pol
Sve više studija pokazuje da se bolest koronarnih krvnih sudova i srčanog mišića, javlja podjednako kod muškaraca, kao i kod žena.

9. Nasledni faktor
Ako su vaši roditelji, braća ili sestre imali koronarnu srčanu bolest pre 55. godine života, i kod vas je rizik od dva do pet puta veći.